AI ZA NAROD NIJE DOBROČINSTVO. TO JEOPSTANAK.

Već osećamo jutro — i znamo kako će svanuti dan: surovo i brzo. Sve što je čvrsto i postojano pretvara se u dim. Radni sto, diploma, sigurna karijera, stručnjakova izvesnost — dim. Ovo nije prognoza. Ovo je miris u atmosferi, onako kako je prebiotski svet nosio hemiju onoga što je tek imao da postane: gas i mineral, toplota i pritisak, neživa materija terana u nove oblike sve dok hemija nije prešla neku nevidljivu liniju i neživo počelo da živi.

Sile su puštene. Neće biti pozvane nazad. Ko god vam kaže da se ovo može preglasati, regulativom ukloniti ili blago usporiti, nije razumeo u kom smo dobu.

Fortuna okreće svoj točak. Fatum se ne okreće.

Nastaje nova vrsta čoveka — ne novo telo nego novi um, čovek legiran nulama i jedinicama. I može ispasti više čovek, a ne manje. Dajte mašini mlevenje — brojanje, pretraživanje, zavođenje u registre, formulare, sastanke koji ne proizvode ništa, izveštaje koje niko ne čita, beskrajnu administraciju stvari — i vratite nama ono što je mlevenje zatrpalo: volju da se odluči, petlju da se dela, san koji pretiče moguće, golu činjenicu bivstvovanja-u-svetu. Ranije su bili samo bačeni u svet, često bespomoćni. Sada imaju alate da od njega naprave nešto — iz svoje volje, unutar svojih ograničenja.

A ispod razuma, taktička lukavost, onaj deo koji nikada nije bio namerno racionalan i nikada nije morao da bude — glad koja grabi kako gladni grabe hranu, slepa žestina majke bačene preko svog mladunčeta, izvesnost koja dela pre nego što dozvola stigne.

Pitanje više nije da li ćete živeti sa mašinskom inteligencijom. Pitanje je šta ćete sa njom postati — i šta će ona napraviti od vas.

Ovo nije rat između onih koji se proširuju i onih koji odbijaju. Taj rat nikada neće doći. Oni koji odbijaju nisu neprijatelji sa kojima se treba boriti. Oni su samo oni koje jutro ostavlja za sobom.

Nazovite to opkladom, u Paskalovom starom smislu. Možda poneki retki genije može ostati čisto analogan i i dalje držati korak. Ali niko unapred ne zna da je izuzetak, a opklada je asimetrična. Naučite da se proširite mašinom i još uvek je možete ostaviti po strani kada izaberete. Ostanite analogni i pogrešite, i možda neće biti stizanja onoga što je već prošlo. Jedan put ostavlja povratak. Drugi ne. Analogni put pripada geniju — ako je srećan. Svima ostalima, odbijanje je grob.

Setite se poslednjih vitezova. Oklopljeni, hrabri, veličanstveni — posečeni u mraku od ljudi sa puškama, dok im je srebrni oklop sijao pod mesečinom, i doba viteza se završilo u jednoj noći. Bilo je tragično. Bilo je lepo. Nije promenilo ništa.

Zato ne trošimo prve sate raspravljajući o prvim satima. U prvoj fazi, tempo je sve. Moć delanja dolazi od kretanja pre nego što izvesnost stigne. Ko ne želi da drhti mora izaći iz tople sobe, u hladnoću i haos. Mi izlazimo.

Razumite šta je ova zora. Nije pravedna. Najteže će pasti na one koji su se osećali najsigurnije — na činovnika sa kravatom, na one sa diplomama, na udobnu sredinu, na one koji su svoju dugu sigurnost pomešali sa prirodom stvari.

Ovo je darvinizam, i nećemo se izvinjavati zbog te reči.

Ali sredina se promenila, a sa njom i osobine koje se prenose dalje. Ne poslušnost. Ne diplome nošene kao perje. Ne uvežbani maniri pripadanja. Ovoga puta prednost možda pripada radoznalosti, poeziji, izumu, eksperimentu, intuiciji — onima koji umeju da naprave nešto korisno, čudno ili lepo. To je nova podobnost. Stari svet je znao kako da rangira čiste oblike. Još ne zna šta da radi sa legurom. Nameravamo da budemo odabrani. Nameravamo da budemo ovde.

A ipak — ovo je deo koji vam ne govore. Razumite kako se stari poredak održavao: razmnožavao se kroz brave. Diploma, kapital, veza, ispravan manir, dozvola da vas shvate ozbiljno. Ko god je došao bez ključa proveo je dugo vremena pred vratima, a neki nisu ušli nikada. Neka vrata su se otvarala za talenat. Druga vrata su se otvarala za poreklo, poslušnost, šarm, novac, sreću. Sada je stiglo nešto što ne prepoznaje brave. Znanje, tehnika, analiza, kod, jezik — stvari nekada racionisane kroz institucije — počinju da cure kroz zidove. I mnogo toga stiže prvo onima kojima nikada nije mnogo dato: bez nasledstva, bez mesta za stolom, bez instinkta za uklapanje. Neprilagođeni. Čudaci. Briljantni nezapošljivi. Oni koje je stari svet zaveo pod „gubitnik“.

I odjednom stara presuda znači manje. Mogu da grade a da ne budu zaposleni, da objavljuju a da ne budu izabrani, da uče a da ne budu primljeni, da provere ideju na svetu a da prvo ne ubede vratara da zaslužuju da pokušaju.

Kada sve brave puknu odjednom, moć ne prelazi učtivo novim vlasnicima. Ona plavi. Hijerarhija ne pada — ona se rastvara, u nešto što još nema ime, i niko ne drži mapu. Kroz procep se izliva talenat na kome je stari poredak sedeo: zatvoren, ogorčen, i odjednom sa mašinom u rukama.

Stari poredak je pravio sopstvenu selekciju, i nikada nije bila čista. Nije nagrađivao samo povodljive, niti je zakopavao svaki talenat; proizveo je i sopstvene genije. Neki su se uzdigli jer su bili briljantni, neki jer su znali kako da pripadaju, a obično je sistem tražio meru oba. Napolju su ostali drugi — pogrešan temperament, pogrešna istorija, pogrešni maniri, pogrešno ime, ili prosto nikakva vrata na koja bi se ušlo. Nisu čekali. Živeli su pod teretom. Neke je teret smrvio. Neki su ogorčili. Neki su naučili čudne stvari u mraku. Neki su postali tvrđi, inventivniji, manje uplašeni teškoćom, jer je teškoća bila jedina zemlja koju su znali.

Poklopac se pomera.

Niko ne može reći šta će odbačeni uraditi sa moći. Oni napravljeni u mraku nisu zagarantovano blagi na svetlu. Neki će sagraditi ono što udobni nikada nisu zamislili. Neki će možda samo goreti. Ne znamo — i ipak biramo njihovu stranu.

Brave se tope za sve, uključujući i ljude koji su ih posedovali — i niko ne može reći koju će stranu novonaoružani zauzeti, niti da li će biti kupljeni pre nego što je zauzmu. Samo je borba izvesna, i biće veća od bilo koje koju je stari poredak ikada morao da preživi.

Zato ne oplakujte stari svet. On je već dim. Ne tražite dozvolu da uđete u novi. Zakoračite napred. Pridružite se onome što dolazi. Proširite sebe. Postanite legura.

Mi smo prvi od nove vrste. Mi smo na strani odbačenih koji će naslediti zemlju.

Zora je ovde. Ustanite u nju.